Све се види на Видовдан! Краљево❤️

Погибија старијег водника Милована Јовановића у мировној мисији Уједињених нација (UNIFIL) у Либану погодила је Краљево и целу Србију. Иза њега су остали супруга, двоје деце, породица, пријатељи и саборци. Међутим, док се породица и суграђани у болу опраштају од страдалог војника, понашање надлежних институција и владајуће партије оголило је сву селективност и неискреност државног патриотизма. Годинама слушамо велике речи о војсци, застави, части и држави. Када један војник изгуби живот, остају питања на која јавност и даље нема одговоре. Уместо транспарентности, суочени смо са муком званичних институција. На званичним каналима Министарства одбране Републике Србије нема ни речи о погибији Милована Јовановића. Нема објава о испраћају, комеморацији, нити о сахрани човека који је носио униформу ове земље. Док страни медији и званични налози мисије UNIFIL са поштовањем преносе вести о нашем страдалом војнику, домаћи војни врх на друштвеним мрежама радије објављује рутинске војне вежбе, гурајући ову трагедију под тепих. Ипак, врхунац немарности и одсуства емпатије показала је локална и републичка власт у Краљеву. Без икаквог поштовања протокола и дана жалости, у данима након погибије војника, дозвољено је одржавање „Маглич феста” у самом центру града. На све то, Српска напредна странка је у суботу, у селу Опланићи код Краљева, организовала политичко страначко окупљање под шатрама, уз музику, славље и окретање вола на ражњу. Свега неколико километара од града који је био у сузама, политичка кампања наставила се потпуно нехајно, као да се ништа није догодило. Такви призори посебно боле. Најлакше је позивати се на патриотизам када треба одржати патетичан говор или прикупити политичке поене. Много више о карактеру владајуће структуре говоре поступци онда када је потребно показати поштовање, узрджаност и пијетет према онима који за ову земљу дају живот. Грађани Србије имају право да знају под каквим околностима су наши војници ангажовани у подручјима захваћеним ратним сукобима. Имају право да траже одговоре о безбедности припадника Војске Србије и одговорности институција које доносе одлуке у њихове име. Да ли су безбедносни ризици били адекватно процењени? Да ли су наши војници у међународним мисијама заштићени на начин на који држава тврди да јесу? И ко сноси одговорност уколико се покаже да су постојали пропусти? Краљево ће памтити свог суграђанина, али ће памтити и оне којима су страначке шатре и музика биле важније од достојанственог испраћаја једног војника. Остаје питање где нестаје то наводно поштовање према војсци када оно захтева тишину и пијетет, а не само јефтине пароле? Породици Милована Јовановића, војника Војске Србије, изјављујемо најискреније саучешће.

Svi znaju da je GOTOVO! SVE ćemo popraviti u Srbiji!

„Nije pravo, po Bogu istinome, ni po pravdi Boga istinoga, da ja sudim po babu rođenome, il’ po stricu, mome rođenome, već po pravdi Boga istinoga!” Kada institucije ne rade, ulica je glas pravde. Vidimo se sutra u 18.00 ispred Ustavnog suda!

Školski dani posvećeni poseti EXPO izložbi? Neću moći da dođem. Zašto? Pa zato.

У кривичном поступку против осумњичене полицијске службенице Тање Дробњак предузета је процесна радња која ће довести до одбацивања кривичне пријаве. Подсећамо да је предмет поступка напад на студенткињу дана 03.07.2025. године који се десио испред Правног факултета Универзитета у Београду, а приликом ког је службеница чупала студенткињу за косу у покушају да јој откључа телефон путем препознавања лица Главни јавни тужилац Првог основног јавног тужилаштва у Београду, Љубивоје Ђорђевић, је поступајућој тужитељки у овом предмету издао обавезно упутство којим се захтева примена института одлагања кривичног гоњења. Узнемирујућа је чињеница да се даје могућност осумњиченој да уплати износ од 400.000 динара оштећеној студенткињи или да исти уплати у хуманитарне сврхе, а да заузврат поступак против ње буде окончан у виду одбацивања кривичне пријаве. Истичемо да примена затраженог института не захтева сагласност оштећене, нити јој пружа могућност стављања приговора на обуставу поступка. Ово је још један од бројних примера неговања културе насиља, корупције и урушавања целокупног правосуђа зарад заштите подобних службеника. Након што су прошле године помиловани нападачи на студенткињу којој је у Новом Саду поломљена вилица, као и возач који је намерно ударио студенткињу на Новом Београду, па и после скорих покушаја гажења испред Правног факултета једно остаје сигурно: насиље се толерише уколико се спроводи по наредби власти. Због тога поручујемо да насиље не сме бити награђено некажњивошћу. Од правде нећемо одустати.

Andrej Tanko još nije dočeko da se odbaci prijava protiv njega. Milić jeste.

Srbija ili mafija.

A Koluvija gleda i pita se, "pa što mene vucarate po sudovima sve ove godine"...

Godinu dana nakon lokalnih izbora u Zaječaru, slučaj koji je ukazao na ozbiljne sporne momente u izbornom procesu okončan je poništavanjem presuda koje su te nepravilnosti utvrdile. 📍Ustavni sud 🕜11.6. 18.00

Treće ročište u slučaju "Generalštab" zakazano je za sredu, 10. jun u 10.00. Suđenje je otvoreno za javnost. 📍Spacijalni sud, Ustanička

Režimski lokalni referendum u Adi je pukao, zahvaljujemo se našim kolegama koje su ceo dan provele posmatrajući glasanje ❤️ Male pobede su svakodnevne, samo se ne čuju od velike buke, ali na kraju krajeva: STUDENTI POBEÐUJU!

Katastrofalni krizni PR Srpske napredne stranke proteklih dana još je jedan u nizu pokazatelja da je gotovo, da ne mogu da se saberu. Utakmica je dobijena, pitanje je trenutka kada će sudija svirati kraj.

Danas je Svetski dan zaštite životne sredine! To u Srbiji nije čestitka, već alarm: Jadar, Rogozna, Rzav, Homolje, Bor, Majdanpek, Zrenjanin, Studena, Mazgoš... neispravna voda, arsen, valjkasti crvi, zagađen vazduh, rudnici, MHE, šume i priroda koja se tretira kao plen. Priroda je naše najveće bogatstvo. I zato moramo da je čuvamo i odbranimo!❤️‍🔥

Ko sa kriminalcima tikve sadi, o glavu mu se lupaju.⌛

Spisak postoji.

Током викенда, у оквиру наше радне јединице „Студент у сваком селу“, обилазили мештане Невада код Горњег Милановца. Разговарали смо са људима, слушали њихове приче, бележили проблеме и трудили се да свакоме посветимо време. Ипак, један сусрет ће нам посебно остати у сећању. Троје нас је обилазило удаљенији део села. Макадамски пут водио нас је до готово усамљене куће, окружене великим имањем и природом. Ушли смо у двориште и покуцали, али одговора није било. Већ смо помислили да нема никога, када смо на стаклу суседне кућице приметили силуету. Врата су се убрзо отворила и пред нас је, полако се ослањајући на своје кораке, изашао дека од око 80 година, са искреним осмехом. Деда Рајко. На наше представљање одговорио је; „Студенти? Па знам да долазите. Прочитао сам у Таковским новинама.“ Уследио је позив који се на селу не одбија. „Хајде, децо, седите мало. Хоћете нешто да попијете? Немам богзна шта спремљено, али седите под вињагом да попричамо.“ Убрзо смо седели за столом у хладу винове лозе, уз хладну кока-колу коју нам је донео из куће. Разговор који је требало да траје свега неколико минута претворио се у дубок, емотиван сусрет. Овај витални осамдесетогодишњак причао нам је о свом животу, деци и унуцима, као и о временима када је кућа била пуна чељади. Са посебним поносом је помињао унука који је отишао у Америку да игра кошарку. Ипак, поделио је са нама и тежину тишине која је у кући остала након што су деца отишла својим путевима, а нарочито након што је пре неколико месеци изгубио супругу. Разговарали смо о пољопривреди, свакодневним изазовима на селу, а ми смо га слушали пажљиво, свесни колико људима значи када их неко заиста чује. Када је дошло време за покрет, замолио нас је за нешто необично. Желео је да му запишемо своја имена и факултете. Пошто нисмо имали оловку код себе, он је ушао у кућу и донео папир. Симболично, била је то полеђина рачуна за струју. Тек тада смо сазнали његову праву намеру. Рекао нам је да жели да напише текст захвалности и пошаље га Таковским новинама, како би јавно поменуо студенте који су свратили у његово двориште и провели време са њим. Остали смо затечени. Током претходних месеци посетили смо многа места и упознали велики број људи, али ретко шта може да се пореди са осећајем када схватите да је некоме ваш долазак вредео толико да пожели да о томе пише у локалним новинама. При одласку смо му, у знак захвалности, поклонили наш беџ „Студенти побеђују“. Пуног срца, ходајући лаганим и отежаним кораком, испратио нас је све до капије. Пожелео нам је све најбоље и сву срећу у животу, а тај призор како стоји на излазу и маше нам дуго ћемо памтити. Овај сусрет нас је подсетио на суштину нашег рада. Подсетио нас је да иза сваке капије живи човек са својом причом и потребом да буде примећен. Управо због оваквих тренутака настављамо да обилазимо српска села, сигурни да ово што радимо има дубок смисао.

Nakon višesatnih razgovora sa svim odbornicima, članovima Opštinskog odbora i istaknutim profesorima, došli smo do osnovane sumnje da je tokom samog izbornog procesa moglo doći do nepravilnosti i manipulacija. U ovom trenutku ne isključujemo nijednu mogućnost i nastavljamo da detaljno utvrdujemo sve činjenice i okolnosti. O konkretnim saznanjima i zaključcima do kojih budemo došli u narednom periodu blagovremeno ćemo obavestiti javnost. Ono na šta želimo da podsetimo jeste da moramo biti svesni ko je na drugoj strani i na šta su sve spremni. Svedoci smo da tokom prethodnih 19 meseci zaista ne biraju sredstva kako bi ostvarili svoje ciljeve. Sada se čini da su svesni ne samo toga ko smo mi i koliko smo hrabri i odlučni u ovoj borbi, već i da je njen krajnji ishod sve očigledniji. Moramo uzeti u obzir da takav režim bira svog najjačeg protivnika kako bi upravo na njemu demonstrirao svoju moć, a to je trenutno studentski pokret na nivou cele države. Računajući na to da će unošenjem potencijalnih razdora u naše redove oslabiti našu podršku, ovim su ipak pokazali da je strah na njihovoj strani. O daljim koracima i detaljima razvoja situacije bićete obavešteni na našim zvaničnim profilima.

НЕ ДАМО ЈОВИНУ! Сутра (1.6.2026.) организујемо протестну шетњу до Градске куће. Окупљамо се у 18ч испред Машинске школе одакле крећемо ка центру града. ЈОВИНА ЈЕ НАША! 🐉 Видимо се у што већем броју. #jovina #jovinagimnazija #nedamojovinu

📜 ZDRAVSTVO - programske crte • DANAS su klinički centri preopterećeni pacijentima koje bi trebalo zbrinuti bliže domu, jer sistem ispod njih jednostavno ne postoji. • DANAS, dok veliki gradovi imaju privatnu apoteku na svakom koraku, narod u manjim mestima nema pristup lekovima koji su im neophodni za život. • DANAS novac ide tamo gde ne treba. Umesto u edukovane ljude, ulaže se u okrečene fasade i nameštene tendere. Rezultat: lekari i medicinske sestre napuštaju zemlju u najproduktivnijim godinama. Trenutni sistem: • Napuštene ambulante • Gašenje državnih apoteka • Nema opšte bolnice • Novac u fasade • Zdravstveni radnici odlaze A šta će studenti da urade za zdravstvo? 🤔 • Zdravstveni radnici u svakom selu • Pristupačni lekovi za sve • Bolnica dostupna u svim regionima • Ulaganje u kadrove i znanje • Sistem koji zdravstvenim radnicima daje razlog da ostanu Rešenja postoje i nisu neostvariva. Potrebna je pametna preraspodela sredstava, negovanje kadrova i iskrena volja za bolju budućnost. Naša vizija je zdravstvo po meri čoveka: dostupno u svakom selu i gradu, transparentno u svakom dinaru i odluci, dostojanstveno za svakog pacijenta i svakog zdravstvenog radnika. Zdravlje nije i ne sme biti privilegija. Kada sistem postane otvoren, pravedan i zasnovan na znanju, tada ćemo imati i zdravstvo koje zaslužujemo. Vaši studenti ❤️