Изузетно пријатан и продуктиван састанак са чланом Владе и председником Комитета за спољне везе Санкт Петербурга Јевгенијем Дмитријевичем Григорјевом. После представљања пројеката које смо већ реализовали у Русији у циљу промовисања Србије у Русији, разговарали смо о конкретним пројектима које бисмо могли заједно са градом Санкт Петербургом да реализујемо у наредном периоду на културном, медијском и образовном нивоу. Срећан сам што сам имао прилику да разговарам са њим на руском, који тренутно учим, а он са мном на француском језику, који је студирао на Санктпетербуршком државном универзитету. Одушевљен са његовим познавањем српске културе и историје. Када сам му поклонио калиграфски фрагмент Мирослављевог јеванђеља, једне од наших најзначајнијих књига, већ је знао много о њеном значају и месту које заузима у српској и светској културној баштини. Састанку су присуствовали представници Министарства спољних послова Руске Федерације, комитета за културу и спољне везе као и представници државног универзитета у Санкт Петербургу. Радујем се наставку сарадње и реализацији заједничких пројеката који ће додатно оснажити културне везе Србије и Русије.

Стигао сам у Санкт Петербург и одмах дошао испред споменика руском цару Петру Великом чија је десна рука био Србин, гроф Сава Владиславић! У Русији многи знају ко је био гроф Сава, али нажалост често не знају из ког је народа потекао. Зато смо дошли овде да би се о томе причало. Пре више од три века, својим вештинама гроф Сава је придобио поверење Петра Великог, постао руски дипломата, уцртао границу између Русије и Кине која важи и данас и основао Тројицкосавск, данашњу Кјахту. Ових дана у Санкт Петербургу представљамо документарни филм на руском језику посвећен грофу Сави Владиславићу како би што више људи у Русији сазнало за његово велико дело. Срби су кроз историју изродили не само велике спортисте и научнике, већ и велике дипломате попут грофа Саве Владиславића. Време је да се за овог великог Србина чује широм Русије.

Београд је за мене град таман по мери. Има све што можете да нађете у великим европским градовима, али је задржао свој дух, свој менталитет и начин живота. Док су многе светске метрополе све несигурније и све више личе једна на другу, Београд је безбедан за живот и задржао је своју посебност захваљујући људима који у њему живе. Управо зато сам овај град изабрао за живот и за одрастање своје деце.

Када сам почео да идем на Косово и Метохију, један Србин из Париза ми је рекао: „Све је то лепо Арно, ти шлепери и хуманитарна помоћ. Али шта ви ту можете да промените? Тамо су НАТО, Америка, Европска унија, велике силе...“ И био је у праву. Не могу ја да променим однос светских сила. Не могу да решим косовско питање. Али могу да помогнем да једно село опстане. Могу да изградим фарму која ће прехранити десетине породица. Могу да обновим школу у којој ће деца имати грејање, топлу воду и достојанствене услове за учење. Ми нисмо могли да обновимо 560 школа. Могли смо 56. И обновили смо их. Јер када свако уради оно што је до њега, онда заједно можемо да мењамо ствари.

Често ми странци поставе питање: „Зашто помажеш Србима на Косову и Метохији? Зар они нису ти који су наудили другима? Зашто не помажете Албанцима?“ Увек им одговорим да је то слика коју су видели у медијима. А ја им говорим о ономе што сам видео сопственим очима. Видео сам српске породице које живе у енклавама, окружене бодљикавом жицом. Видео сам људе који годинама живе у страху и децу која одрастају без основних услова за нормалан живот. Слушао сам приче људи на које је пуцано само зато што су Срби. Зато слику о Косову и Метохији мењамо тако што говоримо истину. Не туђу, не наметнуту, већ истину коју смо видели сопственим очима.

Професор историје у Француској организовао је дебату о НАТО бомбардовању Србије због које ме је умало избацио са часа. Тврдио је да је РТС био легитиман војни циљ јер је емитовао пропаганду. Преузевши аргументе од свог оца, супротставио сам му се и рекао да ниједна медијска кућа, ма каква била, не може бити војни циљ. Да бомбардовање цивила никада не може бити хуманитарно дело. На крају сам додао: „Ако је пропаганда разлог за бомбардовање, онда смо и ми у Француској жртве пропаганде, па нас ипак нико не бомбардује.“ Због тог става професор ме је замало избацио са часа. Када сам се вратио кући и испричао оцу шта се догодило, рекао ми је да сам добро поступио и да истину увек треба бранити, па чак и кад си у мањини. И онда је додао: “Поготово кад си у мањини. Тада истину треба бранити са још већим уверењем!” То су животне лекције из детињства које вам остану урезане у памћење заувек.

Први пут сам чуо за Србе и Србију од свог деде. Причао ми је о краљу Петру Првом, који је дошао у Француску да се бори на њеној страни у Француско-пруском рату 1870. године. Сећам се да ми је деда тада рекао: „Замисли, један будући краљ одлучио је да ризикује свој живот на фронту за земљу која није била његова. Краљ Петар је био рањен два пута. Био је заробљен, али је успео да побегне и поново се врати у борбу. Краљ Петар Први је веровао у Француску и њене идеје и дубоко је поштовао француски народ. Неколико година касније постао је краљ Србије. То су приче које не заборављате. То су слике које вам остану у сећању за цео живот.

Важне вести за нас! Први пут у историји швајцарског парламента отворено је питање угрожености српског народа на Косову и Метохији. Многи су годинама мислили да у Швајцарској немамо шта да тражимо јер је та земља једна од главних спонзора косовске независности у којој је албански лоби изузетно јак. Ја никада нисам тако мислио. Пре 20 година одржао сам прву конференцију о Косову и Метохији у Женеви. Пре само неколико дана отворили смо изложбу о Косову и Метохији у Цириху. Ако албански лоби може да иде у Грчку, Шпанију или Румунију и тражи признање Косова, онда ми можемо и морамо да идемо и тамо где мислимо да немамо шансе, да тражимо поштовање права српског народа на Косову и Метохији. Нема одустајања. Једина борба која је изгубљена јесте она коју не водимо. 🇷🇸

Срби на Косову и Метохији су вредни и достојанствени људи који не живе у ишчекивању помоћи, већ свакодневно раде све што је у њиховој моћи како би обезбедили егзистенцију за своје породице. Управо зато су сви наши пројекти, које већ 20 година реализујемо заједно са Епархијом рашко-призренском, усмерени на оснаживање породица кроз изградњу фарми, млекара, дељење пластеника и сточних грла. Наставићемо!

Срби нису једини Хришћани који страдају у свету, али су једини који страдају због своје вере у Европи. У Цириху смо отворили изложбу о Косову и Метохији познатог фотографа из Јужне Африке Кетрин Купер.

🎙️🇷🇸🇺🇸 Asked by @FoxNews whether he would consider recognising the so-called Kosovo if such a move were to unlock Serbia's economic future and accelerate its path toward EU membership, Serbian President @predsednikrs - @avucic rejected the premise, stressing that economic cooperation and improved relations should precede any discussions about political status. "I am not saying that I am ready to violate my Constitution... I have always been open to talks and compromise solutions. I have always been open to developing strong economic ties and, without a doubt, much better political relations. But I was not speaking about recognising someone's independence," he said