Gde smo? U Čačku. Šta radimo? Jedemo praseće pečenje. Volim Čačak.

Nešto najlepše što ćete čuti danas 🖤 #fkp #kkp

Moja zgrada je Srbija u malom. Ništa ne radi, sve se raspada bukvalno. Ali uvek ima barem jedna budala koja vrši konstantnu opstrukciju i opire se bilo kakvim promenama. I što je najbitnije, ostali je prate u tome. Teorije zavere, nepoverenje prema upravniku. Neće ništa da potpišu, ne bi li sprečili zloupotrebu svog potpisa (potpis im je jedino što imaju). Lift ne radi svaka dva dana, ali se ne izlazi iz gradskog stambenog nipošto. Skupina teških imbecila, pretpostavljam ćacija. A na sastanku 20% prisutnih.

Ipak nije Srbija pobeđuje na većem delu zgrade. Midea je platila reklamu. Izvinjavam se pre svega alpinisti koji je visio sa zgrade.

Sad i Ćuta razmišlja da podrži studentsku listu. Doduše, čeka da vidi kakva će biti. Dragane, ne brini.. Ako ti ode i Ponoš, uvek ćeš imati Janka Veselinovića. Nisi sam

Zašto ja ovo tek sad vidim? Petričić nikad nije bio moj favorit, ali je veliki borac protiv režima. Zato ću samo reći, ispao si glup. On polazi od premise da verujući narod ne ide u biblioteku. Tačnije, da ih je izostanak iz biblioteke doveo u te redove. Kakav faul, Petričiću. Ovo ti je najgluplja karikatura otkad pratim tvoj rad. U stvari, toliko je površna da dovodim u pitanje tvoj intelekt.

Vozim se danas od aerodroma ka Zvezdari. Autoput, na svakoj banderi zastave Angole i Srbije. Ispod svake zastave dve saksije i u njima neko cveće. Svaka zastava ima svoje nosače. Svaka saksija ima svoje nosače. U svaku saksiju ide određena količina zemlje. Pustite mašti na volju i zamislite količinu opranog novca u samo tom projektu. Ej, saksije sa cvećem. Pa ne, ovi peru milijarde

VJT: Odbačena krivična prijava protiv Veselina Milića za pomoć izvršiocu krivičnog dela, nema dokaza. Ljudi moji, Kolumbija u doba Eskobara je crtani film za ovo gde mi živimo. Ovakav kriminal i bahatost nije nešto što očekuješ u srcu Evrope. I sve je izraženiji. Juriće oni nas po ulicama ako se malo ne okuražimo. Mnogo smo se mi opustili čekajući da otac nacije raspiše izbore. Pritom, pobedu smo već upisali. U međuvremenu nas melje kao mašina. Mediji uništeni, pojedinci obeshrabreni, brat Dragan iz opozicije već aktiviran. A čeka se i desnica u tri kolone. Baneri prekrivaju zgrade. Mi posvađani na vernike i "mudre glave 21. veka" Ofanziva na svim poljima. I nalepnice smo prestali da lepimo. Buđenje pod hitno.

Eno na zgradi Bip-a novi ogroman baner. A na drugoj strani zgrade, iz pravca Niša još veći se sprema. Alpinista angažovan i eno ga visi. Zašto on ovo radi? Pa da labilnima ubije veru u pobedu. A labilnih je okean. Nemojte da se uplašite veličine njegovog banera. Plašite se samo svog karaktera. Vi najbolje znate kakav je.

Mali debeli krmak, koji je svojim izjavama razjebao celu koncepciju vrha države i crkve, samo je dokaz koliko su neusklađeni i izgubljeni. Iako se ovom bumbaru ne može verovati na reč, postoji osnovana sumnja da je tačno ono što je izgovorio. Problem je što je mnogo glup, pa nije shvatio da će ta izjava doneti više štete nego koristi. I umesto ovaj autogol da iskoristimo da ih dodatno pritiskamo i mučimo, mi se i dalje trvimo oko toga da li je bilo pogrešno celivati Pojas Presvete Bogorodice. Ponavljam, samo ih treba pustiti da se sami raspadaju, i po potrebi ih malo pogurati. Skup ovakvih imbecila na jednom mestu garantuje samouništenje.

"Vi znate da sam se ja uvek zalagao za jednu listu za izlazak na izbore", naveo je predsednik SSP Dragan Đilas. Ja iskreno ne znam. Znam samo da si razjebao sve konkurentske stranke i lidere. Da si okupio oko sebe tim imbecila, klimoglavaca i moralnih karikatura. Da si sve dobre i misleće ljude oterao. Da si donosio političke odluke isključivo na štetu opozicije. Da si bojkotovao izbore kako bi finansijski oslabio konkurenciju, a onda za šaku jada kupio verne sluge. Da si uvalio guzicu u skupštinu, misleći da ćeš doveka biti opozicija. I onda se pojaviše studenti i pokvariše sve tvoje planove, kao i planove tvog ratnog druga Aleksandra. Ostadoše još samo botovi da laju za tobom.

Vučićevi pacovi objave koliko je dato novca kako bi se pojas pojavio u Srbiji. On se pojavi i nazove ih lažovima 😂 Za to vreme Porfirije građane naziva debilima. U danima iza nas građani svoje sugrađane vernike nazivaju zatucanim lakovernim gluperdama. Đilas objavljuje da izlazi na izbore sa strankama u svom vlasništvu. Šta reći osim, studenti pobeđuju... I jebite se svi

Danas sam se video sa mojom dragom Prijom @jasna_lukic6 To je tvit dana.

Odluka Dragana Đilasa da izađe na izbore sa svojih nekoliko stranaka je sasvim očekivana. Moja opsesija lažnim opozicionarima je potpuno splasla pojavom histeričnih i agresivnih sugrađana koji su nedeljama vređali vernike. Ispostavilo se da je većina tih kretena upravo opredeljena za takozvanu EU opoziciju. Mislio sam da su naše međusobne razlike minimalne. Ali sam potcenio vaš poremećaj. Tako da mi se čini potpuno prirodno da glasate za Dragana. Želim vam da ostanete ispod cenzusa, kako ne bismo morali sa vama da sarađujemo u rušenju vlasti.

РАЗЛИЧИТИ У УВЕРЕЊИМА, УЈЕДИЊЕНИ У БОРБИ Последњих дана сведочимо увредама, подсмеху и омаловажавању људи који су стајали у редовима како би се поклонили Појасу Пресвете Богородице. Као покрет који окупља људе различитих уверења, сматрамо важним да подсетимо на једну једноставну ствар: право на достојанство не зависи од тога у шта неко верује. Међу студентима и грађанима који већ скоро две године стоје раме уз раме налазе се православци, католици, муслимани, атеисти, агностици и они који своја уверења чувају за себе. Не делимо исте погледе на сва питања, и управо зато наше заједништво има посебну вредност. Не повезује нас истоветност, већ спремност да поштујемо једни друге упркос разликама. Зато не прихватамо да било ко буде понижаван због своје вере, као што не бисмо прихватили ни да неко буде нападнут зато што не верује. Без обзира на то да ли човек снагу проналази у вери, науци, породици, заједници или неком другом животном ослонцу, његово достојанство мора бити полазна тачка сваког разговора. Људе који стоје у редовима не треба посматрати кроз политичку или идеолошку призму. То нису „ови“ или „они“. То су наши суграђани. Међу њима има студената, радника, пензионера, родитеља, младих и старих. То су људи различитих уверења и животних путева, које је на исто место довела потреба за духовношћу, надом или молитвом. Слобода уверења једна је од темељних вредности сваког демократског и слободног друштва. Друштво у којем се људи исмевају због вере није ништа боље од друштва у којем се осуђују зато што не верују. Србија у којој желимо да живимо јесте она у којој су сви грађани једнаки; у којој се различитости не доживљавају као претња, већ као богатство; у којој има места и за оне који се моле у храму, и за оне који у храм не улазе. Зато позивамо све да се уздрже од осуда, увреда и подела. У том духу одјекује и мисао патријарха Павла: „Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да и ми не постанемо нељуди.“ Зато је важно да у другоме видимо прилику да преиспитамо сопствену меру човечности. Јер друштво не градимо тако што једни друге делимо на „наше“ и „њихове“, већ тако што једни у другима препознајемо човека.

Odjednom je Pink postao mesto gde se govori istina i samo istina. Jer odgovara nam tako. Sve i da je tačno što ovaj degenerik govori. Kakve to veze ima sa motivima građana Srbije da iskoriste možda i jedinu priliku u životu da celivaju pojas? Žene svakako. E moj Fermane i ostali 🤮

Još 17 meseci do završetka Studije uticaja na životnu sredinu za prostorni plan kompleksa Čukaru Peki i Malke Golaje kod Zaječara. Sredstva za izradu strateške procene uticaja obezbeđuje kompanija Ziđin. Podelite, pomozite, uključite se! @Remoozbg @BoraKonj @studentblokade

SPC: Više od 1,1 miliona vernika se poklonilo Časnom pojasu Presvete Bogorodice SPC je trenutno oteta institucija. Njena vrhuška pokušava da profitira na ovom skupu. Ljudi nisu došli zbog vas, sluge režima. Došli su zbog svojih ličnih razloga i vere. Bilo je tu i vaših ćacija, ali u mizernom broju. To su oni govnari koji su ulazili preko reda pred Hramom. Ali vi ne shvatate da je broj ljudi nebitan. Jer ko vama može da veruje na reč? Meni kao verniku je potpuno nebitno da li je bilo milion ili par stotina hiljada. Bitno je kako je to proteklo. Bitno je takođe i na kakve je reakcije naišao ovaj događaj. Da shvatimo da smo mnogo gori nego što smo mislili i da nikad nije kasno da se pokajemo. Da shvatimo da je među mnogima od nas jedina tačka spajanja borba protiv ovog režima. Videli smo ljude koji umeju da mrze, da pokažu sve svoje mane i zlo koje nose u sebi. Neki iz neznanja, neki iz čiste pakosti. I sada će od svega ovoga nakratko profitirati Porfirije i Aleksandar. Ali već na nekom sledećem koraku će pokazati svoje pravo lice. Zabiće autogolove, samo ih treba pustiti. Bitno je kako su se studenti opredelili po pitanju ovog događaja, doduše sa velikim zakašnjenjem, ali sve ok.

Gledam nastup Gorana Ješića na TV-u. On je izrazito nadobudan čovek. On zna kada će biti izbori. Dosad smo videli takvih kao što je on na desetine. To su ljudi koji misle da znaju, jer im ego ne dozvoljava da ne znaju. Ko može da zna kada će biti izbori, osim budaletine koja je na čelu mafije? I to pod uslovom da dobije odobrenje za svoje planove. Nad popom ima pop. Na sve to imamo dežurne poznavaoce prilika koji tvrde da izbora neće ni biti...nikad. Setimo se Mikija Aleksića i njegove objave da će izbori biti kad beše, junu, julu. Setimo se onih koji požuruju studente da što pre objave imena, kako bismo mogli da pregovaramo sa stranim faktorom. Meni je jasno da je ovo goruća tema. Ali probajte ponešto i da ne znate.