Прерано нас је напустио Един Авдић.
Отишао је човек чији глас није био само глас кошарке, већ глас генерација које су уз његове анализе, коментаре и приче училе да воле игру под обручима. Бриљантан, духовит, елоквентан, харизматичан и бескрајно посвећен, Един је поседовао ретку способност да кошарку приближи свакоме.
Његове речи имале су тежину, његов осмех топлину, а његова страст према спорту била је искрена и заразна. Био је много више од новинара. Био је хроничар једног времена, човек који је умео да препозна лепоту игре, али још више лепоту људи који је стварају.
Данас је кошаркашки свет остао сиромашнији за једног великог професионалца, а сви ми за једног драгог сапутника кроз безброј утакмица, победа, пораза и незаборавних тренутака.
Хвала ти за сваку изговорену реч, за сваку емоцију коју си поделио са нама и за траг који си оставио у срцима љубитеља кошарке.
Неки гласови никада не утихну. Настављају да живе кроз успомене, приче и људе које су дотакли.
Вечна ти слава и хвала. 🖤🏀