We have signed a Digital Trade Agreement with the Republic of Korea 🇪🇺🇰🇷 It will make it easier for businesses to work across borders, with rules on things like electronic signatures, electronic contracts and e-invoicing. Get the facts🔗 link.europa.eu/w4B6h4 #EUTrade

RAT ISCRPLJIVANJEM I PREDSEDNIČKI IZBORI Vučićeva najava ostavke na mesto predsednika Republike otvara novo poglavlje u ratu iscrpljivanjem. Ono najverovatnije podrazumeva da se prevremeni predsednički izbori održe ranije nego što je planirano (recimo, do kraja 2026), dok bi on prešao na mesto predsednika vlade, na kome bi, uz postojeću skupštinsku većinu, mogao da ostane najkasnije do proleća 2028. godine. Ovim se učvršćuje režimska pozicija, a druga strana stavlja na još jedno iskušenje. Studentski pokret i čitav antirežimski opozicioni blok morali bi do parlamentarnih izbora da čekaju još gotovo dve godine (ukupno skoro tri i po godine od početka protesta), kako bi došli do svog cilja. To nije jednostavno, jer rat iscrpljivanjem počiva na pretpostavci da je čekanje skupo. Što više vremena prolazi, troškovi održavanja mobilizacije rastu, a time raste verovatnoća da jedna strana oslabi, izgubi jedinstvo ili proceni da joj se dalji ostanak u igri više ne isplati. Upravo na toj logici počiva ova strategija: da produženo trajanje sukoba vremenom dovede protivnika u situaciju da odustane od svojih ciljeva ili da – zbog nejedinstva ili demobilizacije – više ne bude sposoban da ih ostvari. Prevremeni predsednički izbori treba da doprinesu demobilizaciji antirežimskog glasa. Njima se ceo antirežimski blok stavlja pred komplikovan zadatak pronalaženja zajedničkog kandidata, što se pokazalo kao nemoguće 2017. i 2022. godine. Pored toga što bi morali da sačuvaju jedinstvo i političku energiju sve do proleća 2028. godine, studentski pokret, opozicione stranke i različite političke grupacije morali bi da postignu dogovor o jednoj ličnosti. Ukoliko u tome ne uspeju, sukobi između studentskog pokreta, opozicije, levice, desnice i proevropskih aktera mogu dovesti do potpunog rasipanja antirežimskog glasa, pa čak i do raspada čitavog antirežimskog pokreta. Međutim, zbog svoje istorijske uloge u poslednjih 36 godina, predsednički izbori nose u Srbiji značajan rizik. Raspisivanje izbora je zapravo opklada u uslovima neizvesnosti, jer režim zapravo ne zna s kakvim tipom igrača igra igru (to trenutno zapravo niko ne zna): da li pred sobom ima opoziciju koja ume da se ujedini ili onu koja se ponovo raspada. Drugim rečima, ukoliko studentski pokret i antirežimska opozicija uspeju da postignu dogovor oko jednog kandidata, strategija može da se okrene protiv svojih tvoraca. Zajednički antirežimski kandidat najverovatnije pobeđuje kandidata režima. Antirežimski glas bi se ovom pobedom konsolidovao i bio spremniji da izdrži do proleća 2028. Ali možda ne bi ni morao da čeka toliko dugo. Ishod u kome režimski kandidat gubi izbore ne bi značio samo gubitak predsedničke funkcije, već bi otvorio pitanje prevremenih parlamentarnih izbora, čime bi nestala mogućnost da se cela stvar odloži do proleća 2028. godine. Režim bi bio prinuđen da mnogo ranije izađe na parlamentarne izbore, koje bi u novim političkim okolnostima teško mogao da dobije.