Osvanuo 1.maj, dan kada sam htela da idem sa detetom da se setamo po planinama, da sredim kuću, da sastavim namestaje iz Ikee, da gledamo filmove, da prijavim porez .... a evo me dva sata na tviteru....

Da se pohvalim i ovde, odakle je sve počelo. Novi dezeni posteljine koju šijem po meri, uživajte, naručite ili podelite pošto mi je reach skoro nula haha

Bila sam klinka, bukvalno dete koje tek pokušava da shvati ko je, a u glavi sam već igrala ulogu “žene” jer mi je neko stariji to dozvolio, čak podstakao. I ja sam to progutala bez pitanja. Delovalo je kao da sam posebna, kao da sam izabrana, kao da vredim više jer mene ne gleda kao ostale. Sećam se tog osećaja, tog lažnog ponosa koji ti se uvuče pod kožu i počne da te oblikuje, a ti nemaš pojma da je laž - ti samo misliš da si konačno viđena. Kaže ti: “Pa dobro ali ti razmišljaš i izgledaš kao starija devojka”. - Time te zakopa. Duboko. Niko te ne uči da prepoznaš granicu kada si mlad. Niko ti ne kaže da pažnja odraslog muškarca nije kompliment nego odgovornost koju on treba da ima, a nema je, jer je doslovno poremećen, jer nešto nije u redu sa njim! I onda ti uzmeš to kao dokaz da si drugačija, zrelija, bolja. A istina je da si samo bila laka za oblikovanje. I to je ono što me danas najviše pogodi kada se setim. Ne to što sam bila u tom odnosu, nego to koliko nisam imala šansu da ga razumem dok se dešavao. Ni najmanju. Jer je hranjeno to moje tinejdžersko “ja znam sve”. Tek kasnije, mnogo kasnije, jezivo mnogo kasnije, kada sam došla u njegove godine, nešto u meni se okrenulo naopačke. Sledilo me je. Gledala sam devojčice tog uzrasta i shvatila koliko su male, koliko su još uvek naivne, koliko tek traže sebe. I onda me je presekao taj trenutak - jer sam shvatila gde sam ja bila u toj nemiloj slici. I nije mi bilo samo neprijatno, bilo mi je gadno. Onako iskreno gadno, iz stomaka. Kako neko može da pogleda dete i vidi partnera. Kako neko može da uzme tu nevinost i pretvori je u nešto što dete ni ne razume. I tu kreće onaj deo koji te najviše slomi, jer shvatiš da te to nije samo prošlo, nego te je oblikovalo. Počneš da vraćaš film i vidiš koliko toga u tebi nije nastalo spontano. Povraća mi se svaki put kada mislim na to. Naročito sada iz stanovišta majke. Način na koji sam kasnije ulazila u odnose, koliko sam mislila da moram da dokazujem svoju vrednost, koliko sam se trudila da budem “dovoljna” za nekoga ko je uvek bio korak iznad mene. Koliko sam ćutala kada mi nešto ne prija jer sam naučila da je normalno da se prilagođavam. To nije došlo iz mene - to je usađeno tada kada nisam ni znala da se u meni nešto menja. Najgore od svega je što tada nisi svesna. Ne osećaš da je pogrešno jer nemaš ama baš nikakvu referencu. Ti misliš da biraš, a zapravo reaguješ na nešto što ti je predstavljeno kao ljubav, kao pažnja, kao nešto što treba da želiš. I tek kasnije shvatiš da nisi imala punu sliku pa ti se svet slomi na hiljadu malih komada. Ma nisi imala ni šansu da doneseš odluku kao odrasla osoba. I to te pogodi na način koji ne možeš nikome da objasniš. Ohladi te kao najhladnija voda. Jer spolja to može da izgleda kao “iskustvo”, a iznutra znaš da je ostavilo trag koji si godinama nosila, a da nisi znala odakle dolazi. Danas, kada vidim slične situacije, ne mogu da ostanem mirna. Ne zato što hoću da moralizujem, nego zato što prepoznajem obrazac. Prepoznajem taj pogled, tu dinamiku, tu priču koja se prodaje kao “posebna veza”. I u meni se digne otpor, onako sirov, jer znam šta dolazi posle. Znam kako se to raspakuje tek kasnije, kada odrasteš i kada konačno imaš perspektivu. I znam koliko tada može da zaboli. Ne krivim sebe više, to sam morala da naučim nekako. Bila sam dete i reagovala sam kako dete reaguje kada mu se ponudi nešto što izgleda kao ljubav. Ali danas imam pravo da kažem da to nije bilo u redu. Da to nije bilo zdravo. Da to nije bilo nešto što dete treba da nosi. Ali onog trenutka kada ih vidiš jasno, više nikada ne možeš da ih ne vidiš. Zauvek živiš sa tim da te je neki oblik života grumovao, i da si morala da uložiš nadljudsku snagu da izađeš iz toga.

Veliko ❤️ za svu decu koja su juče nešto pogrešila na opštinskom takmičenju i nisu se plasirala dalje. Velika ljubav za roditelje da ih podrže. Greške prave velike ljude. Previše je ambicioznih vojnika.

Duuuugo dugo već hoću da kažem da su poginuli u ratu žrtve, a ne heroji. Žrtve i žrtvovani.

Draga Dijana, ja vas poštujem i nažalost znam kako je kad se duša raspada jer i ja imam dete na nebu. Hrabra ste žena, ali za pobedu istine treba da budemo i jaki. Prestanite da se iscrpljujete i kažnjavate sebe, hajde da pravi krivci budu osudjeni. Želim nam snagu zbog dece ❤️

Draga Dijana Hrka, Zaista je besmisleno da gubite zdravlje i dovodite u pitanje vlastiti život zbog skotova na vlasti, bez empatije, za koje znate, kao i svi mi, da ih apsolutno ne zanima ništa osim pljačke i opstanka na vlasti. Treba da ih svi zajedno pobedimo. 🤗💜🍀🙏

Ako vam ikad zafali brašna kad pravite kolače i pomislite da dodate brašno od leblebija, jer brašno je brašno, e pa nemojte... odvratno je.

Ne razumem kako to Amerika uvodi sankcije NISu u Srbiji. Jesu li vam objašnjavali?

Gde je Luna Lovegood @malaplavaluna

I svi skaču od sreće

Ja nasla pre par dana zakljucan mobilni I naucila da mozemo da popunimo Emergency contact. Bili brojevi clanova porodice, ja ih zvala sa mog telefona, nasli se I vratila im telefon. Verovatno je korisno I za hitne pozive.

ja ovaj snimak nikada necu zaboraviti x.com/kaonikotinn/status/195…

Živim za dan kada će ovaj momak da dočeka pravdu ❗️ Zna li neko kako je, gde je, da li je dobro? 🙏🏻❤️ Video: IG - usrana motka

Poludecu, ispran mi mozak ovim ekoloskim srrr...edstvima. Kad god vidim ova zajebavanja sa grokom, vristi mi u glavi koliko su struje potrošili .....

Umjesto obavezne vojske uvesti obavezne posjete psihologu

Htedoh da napišem: "Nisam stručnjakinja za lingvistiku, ali izgleda da je inžinjerka vojnikinja inžinjerske jedinice", ali mi zvuči bezobrazno.

Unitree Release | Unitree Dex5 Dexterous Hand - Mastering the World with Agility 🥳 Single hand with 20 degrees of freedom (16 active 4 passive). Enable smooth backdrivability (direct force control). Equipped with 94 highly sensitive touch points (optional). #Unitree #DexterousHand #RoboticHand #HumanoidRobot #AI #Robotics

This is my favorite video on the internet!!