Problem Srbije nije u tome što ima neprijatelje. Svaka država ih ima. Problem Srbije je što se već decenijama od nje traži da se stidi same sebe, da se izvinjava što postoji, da zaboravi svoje mrtve, da prećuti svoje žrtve, da se odrekne svoje istorije, da se odrekne svoje zemlje, da se odrekne svog sela, svoje crkve, svoje zastave, svog jezika, svoje vojske i na kraju i sopstvenog naroda. I onda nam još oni koji su nas bombardovali, ucenjivali, komadali i ponižavali objašnjavaju šta je civilizacija. A ovde su ljudi preživeli imperije, ratove, okupacije, logore, bratoubilaštva, sankcije, inflaciju, izbegličke kolone, bombardovanje, privatizacije, pljačke, poniženja, prodaju fabrika, prodaju zemlje, prodaju vode, prodaju obraza. I posle svega toga još uvek neko u ovoj zemlji ustaje u pet ujutru da muze kravu, ore njivu, ide u fabriku, vozi autobus, leči ljude, predaje deci, čuva roditelje, šalje dete na fakultet i plaća račun za struju kao da živi u Švajcarskoj, a ne u zemlji u kojoj ga sopstvena država tretira kao potrošni materijal. I zato me najviše nervira kada nam lekcije drže oni koji nikada ništa nisu podneli osim nedostatka parking mesta u centru grada. Oni koji narod vide samo kao masu za prevaspitavanje. Seljaka kao primitivca. Vernika kao zatucanog. Radnika kao statistu. Izbeglicu kao remetilački faktor. Patriotu kao budalu. A sebe kao prirodne tutore ove nesrećne zemlje. Srbija nije slaba zato što nema snage. Srbija je slaba zato što je predugo vode i komentarišu ljudi koji se gade sopstvenog naroda. Ljudi koji bi radije bili tuđa fusnota nego svoja država. Ljudi koji bi za tapšanje po ramenu iz neke ambasade prodali i dedov grob, i očevu njivu, i detetovu budućnost. A običan čovek? On ćuti, trpi i gura. I baš zato je veći od svih njih. Jer nije snaga u tome da iz udobne fotelje prezireš narod. Snaga je da ostaneš čovek u zemlji u kojoj te svakog dana ubeđuju da je poštenje naivnost, patriotizam bolest, a dostojanstvo luksuz. Srbija neće propasti zato što je mala. Može da propadne samo ako poveruje onima koji joj svakog dana objašnjavaju da ne zaslužuje da bude velika u sopstvenim očima.

RTS treba ugasiti, šugoslovensko-komunjarsko leglo.

Важне вести за нас! Први пут у историји швајцарског парламента отворено је питање угрожености српског народа на Косову и Метохији. Многи су годинама мислили да у Швајцарској немамо шта да тражимо јер је та земља једна од главних спонзора косовске независности у којој је албански лоби изузетно јак. Ја никада нисам тако мислио. Пре 20 година одржао сам прву конференцију о Косову и Метохији у Женеви. Пре само неколико дана отворили смо изложбу о Косову и Метохији у Цириху. Ако албански лоби може да иде у Грчку, Шпанију или Румунију и тражи признање Косова, онда ми можемо и морамо да идемо и тамо где мислимо да немамо шансе, да тражимо поштовање права српског народа на Косову и Метохији. Нема одустајања. Једина борба која је изгубљена јесте она коју не водимо. 🇷🇸

Bošnjacima danas odgovara što je BiH država više naroda i religija, a nekada im je smetala Jugoslavija koja je počivala na istoj ideji zajedničkog života različitih naroda. Zanimljivo kako isti princip vrijedi samo kada odgovara političkim ciljevima.

Hey smekeri, je li vidite kako se igra football .Kada smo videli da je ikada Srpska reprezentacija ovoliko trčala i imala driblera na levoj strani.

Братина ♥️🇷🇸

Vuk Jeremić – srpski diplomata koji je hteo da bude predsednik sveta, a završio kao večiti opozicionar sa biznis-konsultantskom karticom. Rođen 1975. u Beogradu, u privilegovanoj porodici (tata direktor Jugopetrola, veze sa Pozdercima i svim što treba za brz uspon), završio Prvu beogradsku gimnaziju gde mu je psihologiju predavao lično Boris Tadić. To ti je sudbinski spoj – jedan psiholog, jedan budući ministar. Onda pametni Vuk ode u London, završi teorijsku fiziku na Cambridgeu (Queens' College), pa master na Harvardu. Dok smo mi ovde rešavali Kosovo peške, on je računao kvarkove i pripremao se da spasava naciju iz privatnih džetova. U DS je ušao kao pravi momak 2000-ih, bio savetnik Tadiću, pa 2007. postao ministar spoljnih poslova – najmlađi šef diplomatije. Diplomatski genije: obišao preko 100 zemalja, pričao o Kosovu po svetu, a 2012. postao predsednik Generalne skupštine UN. To ti je kao da si postao kapiten broda "Titanik" posle što je već udario u breg – svi aplaudiraju, a Srbija tone u realnost. 2006. se oženio Natašom Lekić, bivšom novinarkom RTS-a. Romantično, elitno, sa 15 kila viška na Vuku u to vreme (što je kasnije skinuo, valjda da bolje izgleda na UN selfijima). Imaju ćerku. Porodični čovek, nema šta. A onda koketiranje sa Vučićem – to je prava srpska sapunica. Jednom su se hteli potući ispred Predsedništva (snimak postoji), Vuk ga je zvao diktatorom, a onda... flip. Od najvećeg protivnika do "čoveka od poverenja" koji nosi pisma u UN. Koketira, flertuje, pa se pomiri – klasična politička poliamorija. Podršku za UN Generalnu skupštinu i kandidaturu za generalnog sekretara UN 2016. tražio je svuda, pa i od Vučića kad je trebalo. Na kraju drugi iza Guterresa, ali bar je probao. Ex Predsednik Narodne stranke (koja jedva prelazi cenzus), osnivač CIRSD-a (think tank koji prima donacije iz misterioznih ofšor firmi), senior advisor u Eurasia Group, predaje na Sciences Po u Parizu. Globalni igrač, a u Srbiji opozicija koja se stalno preporučuje za vlast. Aferice sa stanovima – supruga i majka kupovale luksuzne kvadrate na Vračaru i Zvezdari dok je Vuk bio "beskućnik" po imovinskoj kartici. Milionske vrednosti, krediti od milijardu dinara, ofšor donacije CIRSD-u koje niko ne zna čije su... Tabloidi su se sladili, KRIK istraživao, a Vuk tužio Informer i slične za klevetu. Klasično: kad te uhvate, ti si žrtva medijskog lova, a kad ti treba – globalni vizionar.a U suštini, Vuk je kao onaj lik iz "Uhvati me ako možeš" – samo umesto aviona, leti po UN hodnicima, umesto prevara sa čekovima, sa diplomatskim notama. Uvek elegantan, uvek sa engleskim akcentom, uvek spreman da se bori za Srbiju... dokle god to donosi dobru poziciju, dobar CV i dobar pogled sa 67. sprata Generalne skupštine. Ironija sudbine: fizicar koji je shvatio da je u politici sve relativno – posebno principi.

Like in ww1 and ww2 ??

Kao državljanin Srbije zahtevam da se Milu Debilu zabrani ulazak u Srbiju

Nebeski narod 🤍

Тежак дан за случајне Србе данас. Појас пресвете Богородице целивало милион људи, Рускиња освојила Ролан Гарос. Ваше скичање је музика за моје уши. Ропћите још јаче молим вас. Слава Богу 🇷🇸☦️🇷🇺

Не да нећу навијати за Босну или Хрватску, неко ћу свим срцем навијати против. А они који ће их подржавати, могу само да кажем да вас жалим и да је веома тужан и јадан живот у ком мислите да сте бољи људи и изнад ситуације ако подржавате оне који су нас клали.

Ja moram da podsetim narod, šta je uradila ova LJUDINA od čoveka, MIRKO IVANIĆ odbio je da igra za reprezentaciju Crne Gore na utakmici protiv tzv. Republike Kosova u kvalifikacijama za EP 2020. Tada su milogorci pokazali koliko mrze Srbe i izbacili ga iz reprezentacije !